Pismo Anđi

Draga Anđo, pišem ti po prvi put, u nadi da ćeš pročitati ovo pismo.

Kako si iz prethodnog pisma, onog koje potpisuje Opštinska organizacija porodica zarobljenih i poginulih boraca i nestalih civila Prijedora, saznala zašto Anđa, ono od milošte kako je u nas Srba to običaj, to ti neću objašnjavati. Možda se pitaš zašto baš Anđa od milošte, što nije na primjer Anđelita, ali to je valjda od naše želje da posrbimo sve što se posrbiti da, a i što se ne da. Pošto su ti oni objasnili i ko je Nikola Tesla i da zahvaljujući njemu ti snimaš filmove, ni to ti neću dalje objašnjavati. Samo ću ti reći nešto što su oni vjerovatno slučajno preskočili, a mislim da je važno da znaš. Tog Nikolu kog ti spominju otjerali su oni slični njima. Otjerali ga ni manje ni više nego u tu tvoju Ameriku, da tamo pravi tu „svoju” struju. Otjerali ga jer se nije mogao uklopiti u ono što se od njega očekivalo. A sad mu ovi spominju ime kad god se žele nečim pohvaliti.

A ako se nisi raspitala ko su Ejup i Jovo, kako te savjetuju u tom pismu, daj da ti malo pomognem. Oni su ti heroji za jednu stranu, a za drugu – zločinci. Ali nemoj se ti zbunjivati time, imamo mi takvih dvojakih likova ko u priči. Kod nas ti se ljudi malo drugačije vrednuju nego kod vas tamo na zapadu. Nije toliko važno da li neko dobro radi svoj posao koliko je važno ko je i čiji je. Još nešto je kod nas drugačije. Kod nas filmove ne kritikuju filmski kritičari, kao kod vas. Kod nas to rade svi ostali. Posebno se to vidjelo sada sa tvojim rediteljskim prvijencem. Na prvom mjestu po broju kritika su naši političari. A za njima ne kaskaju puno ni ostali, od sportista do domaćica. Ma nije to toliko drugačije nego kod vas, barem ne bi bilo da komentarišu u svojim kućama ili u krugovima prijatelja. Ali nije tako.

Samo filmski kritičari ćute kao zaliveni. Mada, nije ni da ih imamo nešto puno. Još jedna stvar je drugačija. Koliko znam kod vas je uobičajeno da pogledate film prije nego ga komentarišete. E, vidiš, mi se i tu razlikujemo. Kod nas je preporučljivo, da ne kažem obavezno, komentarisati film prije nego što ga pogledamo. Možda se upravo zato ono malo filmskih kritičara što ih imamo ućutalo – jer film nisu pogledali, pa ne žele da budu toliko drugačiji od vas i vaših kritičara pričajući o onome o čemu nemaju pojma. Da budem iskren, ni ja ga nisam pogledao, pa se ne usuđujem da ti išta kažem u vezi s njim. A po svemu sudeći, izgleda da ga neću ni moći pogledati. Već se pročulo da ga neće prikazati u ovom svjetlijem i demokratskijem dijelu Bosne i Hercegovine. Doduše, nisu ga zabranili, ako će te to utješiti, nego vele da neće praviti pare pa neće ovi ozbiljni biznismeni da se oko njega zadaju. Srećom, to ti je samo ekonomija, čist račun – duga ljubav, nema to veze s politikom, ne sekiraj se ti, neću ni ja, baš mi je nešto laknulo kako sam čuo da je to sve biznis, inače bih se zabrinuo i za demokratiju, a onda, kukala mi mati, možda i za republiku?! Ili je to ipak za Republiku?

Ma đavo bi ga znao! Nego nemoj da mi idemo dalje u politiku, nisam ti ja zato pisao. Dedera ti meni reci, kako su ti Bred i djeca? Jesu živi i zdravi? Nešto mi se Bred učinio mršuljav kad ste bili prošli put, možda i zbog brade, ali svejedno, pripazi malo na njega. Pripazi šta jede, nemoj da oslabi, znaš, neće niko njemu ništa reći, ali odmah ćeš ružnu sliku o sebi poslati. Mislim, ne treba ti to, ovamo snimaš filmove, a tamo ti muž mršav, začupavio, šta će reći ljudi, kakva si to domaćica? Znaš kakav je svijet, svašta govori, a još gore misli.

Pripazi ti na to posebno ako misliš skoro opet do Bosne. Ali, vidi, molim te, da dođeš malo i u Republiku Srpsku, nemoj samo u Federaciju i Sarajevo, pa imamo mi lijepu Banjaluku i Vrbas, moraš to doći vidjeti. Imamo i dvije baš velike zgrade, liče na one srušene njujorške, samo su još ljepše, a i nisu srušene. A nije da nema i porušenih, ako su ti one draže. Samo ti dođi i ideja za filmove će biti koliko ti drago. Ovdje ima materijala za svakojake filmove, od ljubavnih, kakve vidim voliš, preko ratnih, koje isto tako voliš, pa sve do naučno i nenaučno fantastičnih. A možeš i sve to staviti u jedan film, baš onako kako smo i mi to smiješali sve zajedno u realnosti. Izvini ako si to već uradila u ovom filmu, a ja ti to sad predlažem, ali kažem ti, nisam ga pogledao. Samo ti ovdje nema baš materijala za te dječije, koje bi puštala svojoj djeci. Ali, ti i voliš snimati teške filmove, kako sam čuo, pa mislim da ti i neće teško pasti.

Ovim putem te pozivam da dođeš, tačnije, molim te da ponovo dođeš, ne toliko zbog tebe, koliko zbog nas. Ako svi vi prestanete dolaziti kome ćemo mi pisati pisma?

I samo da znaš, ja planiram pogledati tvoj film. Čim se pojavi piratska verzija na netu, skinuću ga i pogledati, da te ne lažem. Išao bih ja i u kino, da ti dobiješ dio para od moje ulaznice, ali daleko mi je Sarajevo pa puno košta autobuska karta. Naravno da ću time još jednom pokazati da sam izdajnik nacije, vjere, ili možda je to ipak naroda? Kod nas se baš ne zna šta je šta od toga, tako da ni ja nisam siguran šta i koga tačno izdajem, naciju, vjeru ili narod. Ali, obećavam ti, raspitaću se, pa čim saznam, šaljem ti još jedno pismo. 

Vidiš, iako izdajnik toga nečega, za šta se već odluče, imam ja nešto zajedničko sa tim ljudima. Barem sa ovima iz Prijedora. Zajednička nam je sramota. Mene je sramota reći da sam iz Prijedora. Njih je sramota reći da ja živim, ili sad već da sam živio, jasno ti je zašto, u Prijedoru.

Ostaj mi dobro do sljedećeg pisma. Do tada možda i pogledam tvoj film pa ti javim utiske.